”Зборимо истим језиком, истог смо рода, и исте нарави – па ипак нисмо браћа по матери. Зашто?”

Зборимо истим језиком, истог смо рода, и исте нарави – па ипак нисмо браћа по матери. Зашто? Шта нас то данноћно мучи, удаљава и одваја од мајке једине рођене? Шта смо то згријешили и скривили за живот да нас Бог доживотно казни на три, проклета, народа?

Генетичке анализе потврђују да су Србима најсроднији Хрвати и Румуни. Сва та три несрећна народа вуку поријекло од славних Дачана, који су на Балканском полуострву живјели још у античко доба.

“Генетика је доказала генетску сличност свих народа на овом подручју. Да је било супротно, односно да је на Балкану било масовног досељавања Словена, Бугара и Мађара, тада генетска сличност народа југоисточне Европе не би била могућа”, тврди српски публициста Јован Д. Марјановић, који је аутор књиге “Генетика старе и нове Европе – порекло народа југоисточне Европе” (Вемирц – Нови Сад, 2018.). У књизи износи нову теорију о поријеклу Срба.

Грб Србије.

Марјановић износи чињенице, темељем истраживања генетичких анализа, да су Србима најсроднији Хрвати и Румуни. За своју тврдњу Марјановић наводи заступљеност хаплогрупа и резултате савремених анализа гена. Те анализе показују да близу 70% Срба потиче од аутохтоних античких народа који су у камено доба живјели на Балкану, а преосталих 30% углавном је словенског поријекла.

Марјановић вели како се заборавља да је ”цело” подручје античке Дакије ‘пресељено’ јужно и западно од Дунава. Притом мисли и на ону која је у вријеме Римског царства била романизована и на ону нероманизовану.

Грб Хрватске.

“То је подручје од Барање до Добруџе. Зато готово двије трећине балканских народа имају гене који воде до старосједиоца нашег полуострва. У тој чињеници крије се објашњење велике генетске сличности између Срба, Хрвата и Румуна”, тврди Марјановић.

Грб Румуније.

Публициста види и у језику заједничком, осим у генетици везу наших блиских народа – који је по њему у основи дачански, односно дачанско-илирски, а надоградња језика потиче од словенских народа.

Е, па када је све то тако како г-дин Јован Д. Марјановић пише и научно образложава у својој књизи – зашто се онда не упаметимо једанпут за сва времена и пружимо руку своју за братско узајамно праштање?

Зборимо истим језиком, истог смо рода, и исте нарави – па ипак нисмо браћа по матери. Зашто? Шта нас то данноћно мучи, удаљава и одваја од мајке једине рођене? Шта смо то згријешили и скривили за живот да нас Бог доживотно казни на три, проклета, народа?

Љубомир Т. Девић Косорић-Лијовић Вајмеш

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *